Dve kompanije sada kontrolišu gotovo 40 odsto svetskog tržišta semena: Pre deset godina za isti udeo trebalo ih je deset

Poljoprivrednici imaju sve manje izbora među dobavljačima sjemena, pesticida i drugih proizvoda

Razvoj novih pesticida je skup i dugotrajan, a velike firme lakše ulažu u registrovanje i dozvole

Dve najveće kompanije danas kontrolišu gotovo 40 odsto globalnog tržišta komercijalnog semena, dok četiri najveće firme drže 56 odsto tržišta pesticida, pokazuje danas objavljen izveštaj istraživačkog kolektiva ETC o aktuelnoj situaciji u globalnoj poljoprivredi.

Pre desetak godina deset najvećih kompanija kontrolisalo je oko 40 odsto svetskog tržišta komercijalnog semena, dok je danas približno isti tržišni udeo koncentrisan u rukama samo dve korporacije, prenosi Svis info.

U praksi to znači da poljoprivrednici širom sveta imaju sve manje velikih dobavljača između kojih mogu da biraju kada kupuju seme, pesticide, đubrivo ili poljoprivredne mašine.

Ova situacija na tržištu je posledica spajanja i akvizicija kompanija koja traju već decenijama unazad.

Nemački Bajer je u 2018. kupio američkog proizvođača semena i pesticida Monsanto, što je jedan od najpoznatijih primera ovog trenda.

Foto: Siniša Pašalić / Ringier

Firme Dau (Dow) i Dipon (DuPont) su se spojile, a iz tog poslovanja nastao je novi gigant Korteva agrisajens (Corteva Agriscience).

Potaš korporejšn (Potash Corporation) i Agrium su se spojili i formirali novu kompaniju Nutrien, dok je kineska Hem Čajna (ChemChina) kupila švajcarsku Singentu (Syngentu).

Velike kompanije imaju prednost i zbog činjenice da je razvoj novih pesticida veoma skup i dugotrajan.

Novi pesticid u Evropskoj uniji može da čeka na odobrenje između sedam i deset godina.

Istovremeno, Evropska unija je tokom poslednjih 25 godina smanjila broj odobrenih aktivnih supstanci u pesticidima sa više od 1.000 na oko 500.

Velike firme mogu da ulažu ogromna sredstva u ponovno registrovanje i produžavanje dozvola za postojeće pesticide, dok je novim konkurentima mnogo teže da uđu na tržište.

Kritičari upozoravaju da ovakva struktura može da učini prehrambeni sistem osetljivijim na poremećaje u snabdevanju.

Kao primer navode poremećaje povezane sa ratom u Iranu i blokadom Ormuskog moreuza, koji su, prema njihovim tvrdnjama, doprineli rastu cena đubriva i hrane širom sveta.

(Tanjug)

Source: https://www.blic.rs/biznis/vesti/velike-kompanije-preuzimaju-trziste-semena-i-pesticida/42sl53h